U našem malom mistu puno stvari sasvim slučajno može postat antidržavni element. Igrom slučaja to je posta i jedan pivac.
Dokle god mi sićanje seže uvik smo imali kokoši. I sve bi to bilo lipo i krasno: domaća jaja, kokice slobodno šeću, mali pilići jednom godišnje ili koliko god puta se koka raskoče.
Sve dok jednom naše kokice nisu počele smetat susidima. Nije džabe moja baba govorila da je kokoš skandal - Ili kad priskoči u susida pa mu izide salatu ili ko danas u moderna vrimena kad kokoše smrde, a pivac svako jutro budi susidove goste.
I presuda je donesena: nema druge nego naše kokoše na čelu s glavnim revolucionarom pivcem prijavit komunalnom redarstvu.
Smišljeno i učinjeno. Revni gradski službenici čim su locirali pivca i koke, a ne mogu ih transferirati ni izručiti jer koje vidio ujtit pivca-nije pivac Che Guevara ili Gotovina-donose uredbu: pernato jato moramo smaknit ili slijedi opaka novčana kazna.
Ko svaki dobri građanin pokorni ćaća smakne sve kokoše (piletinu otad ne mogu na oči kliko sam je silom izila).
I veli taj isti egzekutor koka ilitiga moj ćaća: pa ovo je isti slučaj ko 80-ih kad sam u onoj državi bio prijavljen za istu stvar i to u rodnom selu podno Biokova.
Tri dana zatvora ili deset Ilijada dinara kazna za držanje kokoša i to mora prid suca za prekršaje izać (donosi mi masni papir strojno natipkan da potkrijepi priču).
Kaže izaša je i prid suca, a bilo litnje doba, sparina- svi prozori suda otvoreni i kadli zgodne prilike izvanka se začuje pivac da kukuriče.
Odma ćaća u svoju obranu kaže: pa kako ovde u gradu se smiju držat kokoše, a ja na selu nesmim?!
A premudri sudac veli: aa pa to reklama na televiziji se čuje-to je Podravkin pijetao.
I tako je skončala i ta priča o pivcu: ćaća platio kaznu ni ne sluteći da će ga 40 godina kasnije snaći ista sudbina i to u demokraciji.
Nakon nekog vrimena, priču o nesretnim kokama smo skoro i zaboravili kadli u našem susidstvu se počeo gradit stambenjak. I kako to obično i biva lupali su i mlatili po cile dane, ne mareći za svetac i nedilju i kućni red, a bome i u sezonu dobrano ušli sa šalovanjem i nalivanjem.
Susidstvo je odlučilo: i njih triba prijavit onom istom redarstvu šta i našim kokama presudilo.
Međutim gle čuda ništa se nije dogodilo, niko nije ni doša od revnih gradskih službenika jer navodno to ne remeti javni red i mir u tolikoj mjeri koštao je naš Che Guevara pivac remetio.
Kako to, kako to pitaju se revni susidi-eto lipo- košto kaže ona stara: šta je dozvoljeno Jupiteru nije volu.
U ovom slučaju vol je ispa i moj ćaća, a bome i susidi (mogli su lipo digod dobit domaće jaje od nas, vako će dobit šipak).
Sigurno im je sad žao šta su našeg pivca proglasili antidržavnim elementom- sad im se njegov milozvučni jutarnji pjev na buđenje čini ko najlipša operna arija prema ovom šta ih sad snašlo u sumrak kapitalizma i vrime betonskih spavača šta niču ko gljive posli kiše u našem malom mistu.
Dragi susidi: ne budite ko Ilija Čvorović što je stvarao neprijatelje gdje ih nema, pustite jadne pivce i suside da žive jer nikad ne znate kad će naić pravi neprijatelj pod krinkom višestambenih zgrada i kubika betona šta melju sve prid sobom.