Maestralni vitar promjena iliti Makarsko (ne)kulturno lito

Još su 80- ih Scorpionsi pivali o vitru promjena... A to je bilo vrime i najvećeg makarskog kulturnog procvata ma koliko se sad naši gradski vlastrodršci dičili da su upravo oni izmislili Makarsko kulturno lito i nekakav maestralni Maestrale program.Sićam se ko dite s materom sam išla na predstave na sv Petru i Lištunu i to na one stepenice iznad Medina di bi stavili stolice i igrale se predstave. Je da mi ko dica nebi puno razumili ali obukli bi nam suknjice na falde i lakirane cipelice ili ko je bio in imao je one lakirane nanulice na štiklicu na Štrumpfove ( neću oprostit materi šta mi ih nije kupila pod izgovorom da ću uganit nogu nego mi umisto njih donila crvene klompe koje sam mrzila).To su vam bile Podbiokovske večeri u sklopu kojih su se igrale naj predstave teatra bivše države, a i održavali koncerti najvećih zvijezda onog doba. Ima i anegdota kada su te operne i dr zvijezde posli jedne takve predstave došle u Stari mlin na večeru i s njima Gertruda Munitić naša velika operna diva. Kršna i berićetna kakva je bila zasila za stol i krenila se gostiti raznim delicijama. Kad je to vidio gazda stari Ožić ne znajući ko je dama ali mu se svidio apetit dotične-potapša je po leđima i veli: idi ti idi lipa ima još u kužini..90-ih se puno ne sićam kulture jer sam imala druge interese kako i doliči svakom mulcu toga vrimena. Onda su došle 2000-te kada bi naša čehinja Jarka koja je bila preteča današnjeg Bukinga čim bi došla u 6.-ti misec pohrlila u turističku zajednicu po fotokopirani papir A4 formata di bi na par listova bilo ispisano Makarsko kulturno lito. Bilo je tu predstava, nastupa folklornih ansambala naših i stranih, koncerata za sve generacije i glazbene ukuse. Jarka bi išla na skoro sve i prinosila nam utiske.Zadnjih par godina je odlučeno da je sve to skupa seljački i ne dolikuje našem malom mistu i da triba uvest neki vitar promjena u kulturu. Smišljeno - učinjeno: vitar promjena će doći u vidu programa Maestrale di će nastupat kako poznate i afirmirne zvijezde tako i najčudnije kojih se nebi posramila ni pariška underground scena.Lokacija koncerata će do zadnjih dana ostati tajna i samo strelice na putu će vas navoditi na pravu lokaciju (ko mi kad smo bili dica pa bi se igrali lopova i policajaca i kredom iscrtavali strelice po putu). Neki su ostali bisni jer nisu uspili dešifrirat lokaciju pa su ostali uskraćeni za koncert Čudnovatog kljunaša benda (takvi budalasti šta ne znaju čitat znakove po putu nam ni ne tribaju niti bi skužili o čemu je Čudnovati kljunaš pivao). Ipak je maestralni program samo za odabrane fine i učene ljude.Onda se zimus osnovalo i kulturno vijeće od mahom finih i ništa manje učenih ljudi iz Zagreba - jer tko će bolje znat šta kulturi u našem malom mistu nedostaje od ljudi iz velegrada. Neće valjda u vijeće izabrat nekog lokalnog čovika šta kulturu ima u malom prstu i cili život diše s njome - jok takav neka pravi kulturne večeri u Gornjim Tučepima jer mi svoje bolje konje, oprostite ljude za kulturnu utrku imamo..Nema više printanih papira za cilolitnji program - ko je vidio planirat unaprid nego vako par dana prije se izbaci po mrežama di ko nastupa i bog te veselio. A kako je jedan naš sugrađanin reka svakako su najbolji koncerti ovog lita oni šta se mogu gledat s prozora komiteta (s bilo koje strane).Svako lito gledam program obilježavanja Oliverovih dana krajem ovog miseca u Veloj Luci pa da se niko od naših iz kulturnog vijeća nije dositio ajmo i mi štogod na trg stavit: lokalni bendovi neka pivaju Olivera, lokalna vizualna umjetnica nek vrti Oliverove videe na videozidu a lokalni kafići nek nude koktel Oliver po promotivnim cijenama. Garantiran uspjeh i veća posjećenost nego na koncertima na svjetioniku za šačicu ljudi.

A di je tek Gojak naš najveći makarski slikar pa ga se nitko od silnih kulturnih ljudi nije sitio stavit na magnete, torbe, majice-napravit brend od njega pa krajem lita recimo imat i Gojakove dane s likovnim radionama itd... Ali ne, bolje je da nam Gojakove slike stoje na šufitu stare škole i kupe vlagu jer nijedan od brojnih gradskih prostora nije prikladan za izložit ih, a u gradskom muzeju nam stoji isti postav otkad sam ja u šklolu išla.

Vrag vam je ta kultura, svak se voli dičit da je velekulturan i gleda hrt3 i posuđuje iz gradske knjižnice barem tri knjige misečno, a malo tko (pogotovo ovi nadležni za nju) znaju šta bi se uopće moglo svrstat pod nju pa me naše kulturno lito sve više podsjeća na oni naš stari film Predstava Hamlet u selu Mrduša Donja di su akteri znali da je taj Hamlet kojeg moraju igrati nešto vrlo kulturno, a na kraju je ispalo teška karikatura i prenaglašena stilizacija glavnih likova.

Vitar promjena je došao tilli mi ili ne moramo se prilagodit jer na svijetu stalna samo mijena jest, a neprilagođeni su samo seljaci. Mene jedino eto brine ko će mi i ovo lito Jarki reć kad dođe u 8.-om misecu da opet nemamo napisani program kulturnog lita na papiru nego čekaj da se smiluju i štogod kulturno objave na mrežama jer to je in, a papir je seljački..

Zato ne budimo seljaci, nego belosvetski kulturni ljudi, a Jarka nek lipo iđe u Gornje Tučepi na unaprid pomno isplanirane kulturne događaje jerbo tamo još nije zapuva vitar maestralnih promjena ko u našem malom mistu.