Gledam nekidan naš portal objavio snimke glavne makarske plaže u rano jutro (kristalno čisto i bistro more, malo kupača, milina..) a komentari ispod: sezona vam je propala, neka vam kad nabijate cijene, nikad manje ljudi, gulite druge ovce nas više nećete itd.. Nakon par dana isti portal objavio snimke plaže u popodnevnoj žiži, krcato kupača, vika i cika dice, plažnih rekvizita na bacanje. Komentari ispod: katastrofa, lud kobi se tu kupao, mala bara puna krokodila..
Pa se pitam: šta vam je naše more skrivilo da ga tako blatite, a opet svakodnevno dolazite i točate se u njemu, slikavate preplanule vam hrenovke po plažama uz heštegove: mud, lajfl lejtli...
Priča tj snimka druga: na tučepskoj plaži se pobili iznamljivač ležaljki i gost. Lete pljuske,a bome i ružne riči. Naravno da se uvik nađe neki mobitel ili više njih šta sve to ovjekovječi i okači na mreže. Komentari još ružniji od ovih gori: koće vam doć kad šamarate goste, Majk Tajson na tučepskoj plaži i slično.
Onda se s nostalgijom sitim nekih lipših vrimena kad je turizam bio nešto sasma drugo.. Turizam je bila moja baba u Batinićima šta je iznajmljivala sobe česima- bez telefona i interneta zimi bi čeh posalo pismo ili razglednicu s terminom dolaska, a baba bi mu odgovorila već kako priliči pola na hrvatski pola na češki:moc se radujemo vašem dolasku i čekamo vas tog i tog datuma. Nije bilo bukinga i bakrača, avansa pustih i otkaza rezervacija, a onda kad napokon dođu- strahovanju oćel reć da im daleko od mora, a internet slab i naposlijetku i najveći strah svih iznamljivača famozna ocjena koje nas je više strah čak i od žutih fleka na lancunima (oni su za jednu posebnu kolumnu pak).
Vidiš vraga baba nikad nije imala problema sa žutim flekama, iako nije imala ni ariela ni čudesnih sredstava nego samo plavi radion i maštilo za otkuvat robu. Jednom prilikom dok je baba išla u kužinu zatekne čehe sve uz otvoreni frižider side i lade se. Iznenađena baba im veli: šta radite uz otvoreni frižider, a oni će mrtvi ladni da se lade. I tako su vam naši gosti bili preteče današnjih klima uređaja i ostavljanja klima na 16 ma koliko god vani stupnjeva bilo (a znate zašto baš na 16? jer i nema manje na klimi, da ima i -10 bi stavili da mogu i dekom se pokrili).
Turizam sam bila i ja ko mala curica što sam se svakodnevno igrala s malim česima, a posebno sam prijateljstvo sklopila s Veronikom Kurzovom s kojom sam se minjala za igračke (i sad se sićam da sam ja njoj dala mirisnu gumicu, ona meni neku krpenu bebu i danas mislim da me priveslala jer su mirisne gumice bile na većoj cijeni). Veronika Kurzova je dolazila do rata i onda su prestali. Izgubili smo im svaki trag dok jednom 90- ih po pričanju babe (jer tad nisam bila prisutna) se nije zaustavio neki skupi veliki auto u borovini kad izlazi iz njega Veronikin ćaća s nekom mladom plavušom i tinejdžerica mojih godina s njima.
Baba sva razgaljena ih prepozna zove ih u kuću, nije ih očekivala ali spremit će sobu nabrzinu za njih, njima će dat čiste lancune da sami krevete naprave kako je i bio običaj u babe. A ne, ne veli Veronikin otac mi smo odsjeli u hotelu Meteor, samo smo se došli javit. Naime Kurzovi su se obogatili u pretvorbi i privatizaciji, otkupio je za siću neku tvornicu u kojoj je bio šef, oženio se nanovo za duplo mlađu i živi češki san. A Veronika je debela veli mi baba.
Tako je završila i ta turustička priča i ponekad se zapitam sića li se Veronika mene i mirisne gumice kao i ja nje i piše li možda o meni kao i ja o njoj ili samo slikava svoje hrenovke uz heštegove: mud i lajf lejtli..Prije će bit ovo drugo.
Iz tih famoznih 80-i se sićam i jednog lita kad je ferijalni bio pripun i nije moga primit više kampera pa su došli u Batiniće u borovinu ispod babine kuće, razapeli šatore, isprid iznili one sklopive stolove i stolice i plinska kuvala. U babe bi došli po vodu i u zahod (jer je baba imala dva vanjska zahoda). I sve to zadžabe, a ko zahvalnost su nam ostavili čeških šarenih šugamana (mislim da ih još imamo par po kući šta samo dokazuje koliko su stvari bile kvalitetnije i dugotrajnije prije).Eto i to je bio turizam: borovina puna šarenih šatora i miris češke polevke.
U ferijalni sam često išla s ćaćom koji je tamo radio faturete struju im, a mene bi čuvala teta Franjka slovenka. Jednom mi je dala krempitu, a ja potrčala po onom vlažnom kuhinjskom podu i pala s krempitom i rasikla nogu. Otamo je i jedna od dražih mi fotografija iz djetinjstva i rijetka s ćaćom di me drži u naručju (jer je uvik radio govoreći mi da ide prozračit motor, a ja bi ostala plačući s babom i pomažući joj oko lancuna ili štogod drugo).
Neki hejteri će reć sve vam je bilo lipše tad jer ste bili mladi i dica, danas su došla druga vrimena kada je turizam postao ozbiljan biznis i nema više ništa bajno i krasno u njemu. Istina, od turizma se danas dobro živi, čak i predobro pa se zapostavilo sve ostalo jer je turizam lakši put.
Zapostavilo se sve ono lipo šta ustvari i čini turizam: gostoprimstvo domaćina isto košto ga je moja baba imala prije 50 godina, zadovoljan gost koji će sav pocrvenio od sunca otić u svoju zemlju i reć da ga je domaćin počastio pečenom ribom i vinom i smokvama.. Nažalost danas je toga sve manje i manje jer u trulom kapitalizmu još jedan gost nije ni izaša, a drugi već čeka isprid vrata (džabe ti šalješ mailove da je chech in od 14.00, on se nasadio od jutra s koferima čeka da nebi ko drugi mu ukra smještaj).
Ljudi su postali sve više ljubomorni na svog prvog susida s bazenom i većom zaradom od njegove (tu je ona stara nek susidu crkne krava) , a meni je baš drago da susidu dobro ide onda će sigurno i meni bit bolje s takvim susjedom nego s nekim rđavim.
Ako se ne zna upravljat s njime turizam preraste i sam sebe, pojede sve i svakoga oko sebe, štono bi se reklo turizam jede malu djecu, a ustvari može biti nešto lipo i krasno da ga se kasnije s nostalgijom i naša dica sjećaju košto ga i ja pamtim.