Rano jutro pola 6 Svakog dana putuje Moja Milena…
Ali ovaj put ipak ne Milena, jer na makarskoj šetnici u ranosrpanjsko jutro putuje moj Franjo.
I to ne bilo koji Franjo, nego ni manje ni više nego najpoznatiji Franjo svih Hrvata, pa i šire-naš prvi el Presidente. Kažu da su ga gradski oci odlučili primistit (uz blagoslov arhitekata) tamo di više paše, bliže rivi. Prije je Franjo ispraćao prolaznike što idu na plažu ili se navečer bezbrižno šetaju s dicom koja kmeče da im kupe neku novu drčku, najčešće onaj zvrk šta svitli i već kod drugog ispaljivanja završi na obližnjem boru uz još veće kmečanje i capanje nogu malog Čeha ili Poljaka. Sada po novome su Franju okrenili prema Arbunu. Neki zli jezici će reći je bio više udesno, a sada ulijevo, a ja kao žensko i vrla domaćica što joj je najvažnija čistoća ću reć: primistili su ga na onu veliku bilu kamenu poljanu da pazi na čistoću bilog tucanog kamena šta košta ko suvo zlato. Da nekome gostu ili nedajbože domaćem ditetu ne padne sladoled ili se ne prolije sok ili još gore kakvom mulcu crno vino na šetnicu. Ovo zadnje ako ostane priko noći neće uspit oprat ni Kerher ni svi makarski komunalci.
Reće zlonamjernici: ko je vidio stavljat bili tucani kamen na šetnicu di Ilijade gologuzih gostiju svakodnevno prolaze i časte se poznatim dalmatinskim delicijama: kebabima, picama i drugim brzogriznim jelima i pićima šta im ispadaju niz masne brade na naš skupi bili kamen. Neznaju oni koliko to košta, nije im ćaćino da paze kako jedu i piju i na kraju krajeva i odaju po tom kamenu. Capaju u onim mokrim kroksicama, cidi se iz mokrih kostima, pasima im se digod i omakne pa i pišnu na naš skupi kamen. I tu su se naši vrli vlastodršci dosjetili stavit Franju da motri na njih da se kome ne omakne kakva nepodopština. Jer ko će bolje motrit na sve nego on šta nas je izveo u svjetlo iz tame-ovaj zadatak je za njega ki šale kako smo mi ko dica govorili.
Ako ni ovaj premudri potez ne upali neki će vrli gradski vanjski suradnik otvorit firmu za čišćenje kamena (normalno stavit će je na ženu da on ne bude u sukobu interesa). Ako nema ženu stavit će na mater pa će baba Mande osim šta ima penziju blagajnice iz Primorja sad pod stare dane imat i obrt za čišćenje kamena. Nek joj zavide frendice iz kluba penzionera šta vježbaju skupa utorkom i četvrtkom na sportskom, a sridom prave makarune i ručni rad onome Maestralu šta im isto Mandin sin sredio. Nek zavide šta ona ima firmu za čišćenje, a one čak ni čistačicu apartmana nego sve same moraju ili još gore molit nevistu da im pomogne.
E to vam je dragi moji kapitalizam : neko ima firmu za čiščenje, a neko jedva metlu.
Bilo kako bilo ovo gori opisano rješenje je štono se veli da vuk bude sit, a ovce na broju, a kamen čist da ne sramotimo ni sebe ni Franju..