Stoljećima je ova poslovica bila krilatica svih radnih ljudi dok neki premudri iz Hrvatskih šuma u našem Hrvatistanu nisu izmislili radni tjedan od 3 radna dana, a 4 dana vikenda. Naime nedavno je u ovoj vrloj državnoj firmi izglasan radni tjedan od 3 dana, naime ponediljak i petak je mogućnost rada od kuće.
E sad jel im primjer bila možda Finska ili neka druga moderna zemlja koja je nakon pustih istraživanja i studija donila zakon o radnom tjednu od 4 dana, ili pak puka lijenost ostaje nam za misliti. Ja bi rekla da je prije ovo drugo. I ne obaziru se iz šuma puno na glas naroda i sprdanje s njima, ipak je to državna firma u kojoj nemoš otkaz dobit ni kad otkriju da si diler ili štogod još gore.
O ovome će se malo pričati dok na red ne dođe neka nova afera poput novog Maksimirskog stadiona ili novog nelegalnog odlagališta negdje u Lici ili Slavoniji. Zanimljiva mi je činjenica da državne firme sebi smanjuju radne dane, a svakako im posal nije za oznojit se, dok nama liti u turizmu uvode sve radne nedilje, radna vrimena do ponoći, radni tjedan od 60 sati ljudima (jer koristit će slobodne dane oko Božića).
Najradije bi da ljudi što u turizmu i oko turizma rade ona 3 litnja miseca nit ne idu kući nego rade 24 sata dnevno, sve da lipo državni službenici mogu imat ladovinu. Taj nesrazmjer mi je fascinantan, al tako je oduvik bilo još u komunizmu je bila poznata izreka: ko može daj mu još više da radi, a ko ne može pusti ga da leži. Ja sam nasreću ili nažalost u svom radnom vijeku uvik bila ova prva pa bi me na tjednim radnim kolegijima uvik čudila vika šefova i konstatacije da se ništa ne radi.
Jednom sam se tako ustala i rekla da se to ne odnosi na mene jer ja radim ko konj i da je nepravedno da se svi etiketiraju ko neradnici dok ih je nekolicina takovih. Uvik ta kolektivna krivnja, koda se nemože uprit prstom i reć: Mate je neradnik, dok je Ante dobar radnik jer radi i svoj i Matin posal. Ali ne u državnoj ili gradskoj firmi svi su jednaki, ali neki su ipak jednakiji.
Nedavno me tako neugodno iznenadilo u jednoj našoj gradskoj firmi kad se starija kolegica prid mirovinu izderala na mlađu šta tek počela radit da joj nije napravila nešto obećano (pošto ta starija ne zna na kompjuter mlađa radi i svoje i njezino). I ova umisto da bude zahvalna šta neko njen posal radi tako se ponaša, još isprid mene što sam porezni obveznik grada koji hrani njih obje. Nikakva respekta ni prema radnoj kolegici niti prema meni. Na kraju se mlada kolegica meni ispričava u njezino ime.
Eto i to vam je priča o radnicima i neradnicima, a di ih je još sta su sigurno i sočnije i zanimljivije one pozadinske iza kulisa. Zamislite da mi u turizmu liti tako lipo odlučimo da ćemo radit samo 3 dana. Pa gost kad ode na neradni moj dan kažem mu da će morat sam počistit apartman za sobom jer eto odlazi baš na moj neradni dan. Da je produžio dan ima bi sriću da mi je radni dan pa bi taj posal ja obavila, ovako mu krpu i mop u ruke i nek čisti sam.
Ili recimo sidne u kafić ili restoran i nema ko da ga posluži jer je baš konobaru neradni dan. Srićom kuvar je nepalac pa on nije uzeo neradni dan pa će mu skuvat špagete ali po njih će morat sam doć u kužinu i posli oprat suđe jer je perač suđa imoćanin šta uzeo slobodan dan i iša u svadbu kumu u Hercegovinu. Ovo sam namjerno uzela ovake glupe primjere da vidite kako bi bilo da mi liti u turizmu se ponašamo ko državni službenici što izglasali ovi 3 dana radni tjedan.
Čast izuzecima (a puno je takvih) što u državnim i gradskim službama rade izvrstan posal i uvijek me ugodno iznenade kad mi riješe neki problem ažurno pa im redovito odnesem čokoladu ili koji svoj opg proizvod, ne kao mito nego kao zahvalnost i podrška da takvi ostanu i dalje, a ne da ih pokolebaju ovi loši primjeri. Jer rijetko se o dobrom radniku nešto piše ili ga se hvali, a o ovim lošima je stalno spomena. Jedino eto kad dobar radnik ode u penziju kupi mu se slika i cviće (ma kupi se i lošem pa su opet isti).
Nekidan mi iskočio članak kako dugogodišnja radnica šta cili svoj radni vijek provela u istom trgovačkom lancu negdi u Americi dobila pitar cvića na poklon, a nadala se biće autu ko ono negdi di šef uruči ključeve auta radniku prid penziju.