Eto prođe lito utren, a da se nisam ribarskih spomenila, a davno prije i kulturnih lita i koncerata i pustih litnjih programa jedino su ribarske bile općenarodna fešta za sve. Sićam se 80-ih dok smo bili dica. Ribarska noć je bila samo jednom u cilo lito i to mislim u osmom misecu i uvik bi joj se ko dite veselila jer je to značilo da će mi mater obuć najlipšu veštu i ićemo u šetnju po rivi di se peče riba, a posli bi prošetale i do baraka.
Sićam se tamo mi je mater kupila i prvu barbiku koja nije bila prava nego joj je kosa bila samo na jedno misto uvaćena na glavi, a ispod je bila ćelava. Ali ništa manje zato joj se nisam veselila. Barbika je bila barbika makar i falša. Kasnije mi je mater donila i pravu Matell iz Mađarske kad išla s bankom. Bila je havajska u šarenoj suknji i duge kose koju sam rasplićala malo po malo i češljala iako su me neke prijateljice nagovarale da je cilu raspustim al uzalud.
No vratimo se ribarskima. Ćaća mi je priča kako su on i rođak tamo negdi 70-ih na jednoj ribarskoj pekući srdele i skuše zaradili čistih iljadu maraka šta je tad bila ozbiljna para. Je da je ispeka prste sve al ništa zato. Danas da nekome kažeš da će zaradit iljadu eura za jednu ribarsku samo bi se nasmija ko ona manekenka šta ne izlazi iz kreveta za manje od deset iljada dolara.
Ne isplati se više ispeć prste za sitnu lovu, svak puca na veliko, od ovih šta peku ribu, fritule, prodaju razne svoje proizvode, do onih šta sviraju na bocama ili s pasom. I na kraju tu su i dica šta prodaju naruknice (lani ih je bilo tek nekolicina, a ove god su masovni). Pa je jedna mala šta imala ozbiljan biznis od naruknica lani (iz razreda moje mlađe) ove god odustala zbog male zarade i velike konkurencije šta prodaje naruknice s Temua. Eto i među dicom kapitalizam izio male ribe.
Ovo ostalo šta se prodaje po meni je skupo. Ono za pečenu ribu dat 20 eura, a sidiš stisnut tamo na klupama nema mi smisla, al eto opet shvaćam da svak oće zaradit i sve je skupo pa otud i ta cijena. Jedino mi eto fali šta nema više šušura i gušta i plesanja gostiju ko prije nego je sve nekako ko cirkus Kolorado, šareno i lipo ali bez duše. Jedino su se u malim mistima naše rivijere di su još većinski gosti Česi zadržale izvorne ribarske na kojima se tanca i veseli koda je 1980.-ta. Čak sam vidila da se na ribarskima u Podaci dili džabe riba šta mi je nevjerojatno, jer u nas se sve živo proda.
Ribarske su lani bile svako dva tjedna i to ponediljkom, a ove god slično tako samo oni misec udarne sezone nisu bile jer su vladajući dobro zaključili da nema smisla zatvarat rivu i pravit dodatnu gužvu na magistrali. Još kad bi shvatili da nema smisla inače zatvarat rivu za promet šta se planira do neke godine, onda će nam svaki dan bit kolona na magistrali ko kad su ribarske liti. Meni su bile super i ribarske kad se nije zatvarala riva nego kod Arbuna su bile, nekako mi je baš to imalo čar što nije bilo ovako masovno ko danas. Imali smo običaj za ribarsku sist na Mitin brod gori na kat i jest ribu i pit loše vino i komentirat modne odabire prolaznika i bilo nam je baš super.
Sićam se kad sam student bila prije 20 god da je pečena skuša u Mite bila 15 kn i mi smo i sa studentskim budžetom mogli skoro svaku večer u Mite. Al to je bilo u zlatno Sanaderovo doba kako jedan moj frend veli: kad su svi imali, a sto kuna je bila velika lova. Danas toliko na kavu potrošiš. Sad na ribarskima budu neke igre bez granica ne triba krivo reć i uvik ih lipo vodi Tonči iz turističke il onaj neki drugi ne znam mu ime. Potezanje konopa, lojava greda, a uvik i piva neki lokalni bend nekad s više nekad s manje uspjeha. Čak je za ove partijanere zna bit i neki lokalni DJ u sitne sate, al kako odavno nisam jedna od tih neznam jel to još ima.
Naša Jarka čehinja šta dolazi u deveti misec se uvik veseli ribarskim, pa mi je glupo kvarit joj veselje i reć da je to sve cirkus Kolorado i da je masovni turizam i tu zavlada i da je sve zarada i preskupa riba i loše vino. Glupo mi je to reć pa se onda skupa s njome veselim i ja i obučem neku veštu na prugice da svi misle da i ja radim tamo pa mi naručuju ribu, a ja se samo nasmijem i velim: ne radim ja ovde, ja se samo veselim na ribarskoj.