Završila je sezona i bablje lito uživanja po praznim plažama i brojenja zarađenih eurića. I sad kreće druga najvažnija sezona u nas - ona branja maslina. Sićam se ko dite nedaj boźe zelenu maslinu ubrat - to je bio najveći zločin u povijesti maslinarstva. Masline su se brale iza Svih svetih pa tamo do Božića, a oni najsporiji ( ko moj pok stric Slavko i do iza Nove godine - pa bi ga redovito iz naše uljare zvali: Slavko donesi masline sutra zatvaramo.
Sićam se da bi masline brali ( a čak više i kupili s poda - više sam proklečala cilu Moču i Požarić, Vrbu, Memino, Zakuče i dr nam maslinike da mi danas muka kleknit i u crkvi kad triba).
Masline su se držale u vodi do turnjanja nekad i po misec dana, a posli se ulje stavljalo u kamenice i uvik bi mene dopalo čistit kamenice za prihvat novog ulja. I to je bila muka ko je ikad to radio znat će. Masline su se ritko ili nikako obrezivale i čistile pa smo ih teškom mukom i penjanjem brali ( jedne godine je ćaća pao s masline i slomio ruku i otad nam neda da se penjemo: nek ostane štogod i ticama kaže on).
Kad sam postala zg student veselilo bi me da nisam ovde za branje maslina, ali vidi vraga kad bi došla kući prid Božić nemali broj puta bi me dočekalo branje pa jaketu na se, rukavice vunene šta bi im okinila prste na ruke i beri i kupi masline.
Nisu svi brali masline: mnogi su maslinike zapustili i jedva dočekali vrime skupih M2 da prodaju sve šta imaju, pa sad kukaju da su nas opsjeli hercegovci, stranci i ostali što se naselili. Pa šta ste prodali svoje u bescjenje za kupit sinu auto ili stan ( a on ni alata ni zanata, a nije se ni oženio, a baš je obećava s tim novim bmw-om kad mu ga kupili).
E onda su došla neka nova vrimena kad se sve stubokom prominilo. Sad se masline beru takoreć u lito dok još zelene, turnjaju se šta prije od berbe, nikakvo držanje u vodi ne dolazi u obzir ni kupljenje s poda. To vam se zove ekstra djevičansko ulje - meni je ono bolje, a berba kudikamo lakša. Jedino mom ćaći se to nikako ne sviđa kaže: dico moja ko je vidio zelenu maslinu brat, a ulje da bude grko i zeleno posli. Džabe mu govorit da to tako triba bit i da je okus takav zbog dobrih kiselina u njemu.
Jedino je muka dobit termine u uljari ( vataju se ko termin u zubara) jer nam je naša privatizacija i pretvorba dala da Makarska sramotno nema nijednu uljaru, pa se masline nose u Podgoru, Igrane, Gradac, a neki čak i na otoke. Hvar je poznat po najboljim mini uljarama, a samim tim i kvalitetom i cijenom maslinovog ulja prednjači pred svima u Dalmaciji. A nekad nisu imali uljare pa bi masline dovozili u Makarsku, a sad je eto obratna situacija.
Glavno pitanje u sezoni branja maslina je koliko je bacilo? To je mjerilo svega, isto košto je liti cijena apartmana. Branje maslina i posjedovanje vlastitog ulja je postalo i prestiž, pa čak neka makarska gospoda šta nikad nisu imala masline kupuju maslinike i imaju svoje ulje pa vikendom imaju team buildinge ili ladanja u maslinicima, a vrle im gospođe objavljuju po mrežama heštegove #mud i #lajflejtli uz slike nalakiranih noktiju kako beru masline.
Bilo kako bilo drago mi je da se kraljica maslina vratila u modu, a kvalitetno maslinovo ulje na pijedestal kako i zaslužuje jer nisu zavraga uvik govorili da je loza ko žena, a maslina ko mater - uvik te čeka